Милутин Миланковић, пишући своју аутобиографску књигу – Успомене, доживљаји, сазнања, на једном месту записао да се пријемом српског држављанства, “вратио у крило свог народа”. Живећи и стварајући у Београду оставио је немерљив допринос српској и светској науци својим капиталном теоријом о настанку ледених доба на планети Земљи. Миланковић је задужио свој народ, који га је много година након његове смрти у доброј мери заборавио и запоставио. Ретке су биле институције или манифестације које су биле њему посвећене.
Међутим, формирањем Удружења Милутин Миланковић и радом више од две деценије, његово име постало је препознатљиво широком кругу људи. Томе је допринело давање имена јавним објектима, институцијама или манифестацијама, бројне акције Удружења, велики број манифестација попут Дана Милутина Миланковића широм Србије, региона и у иностранству, научни и други скупови, бројна видео и писана продукција којом се ситематски осветљавао његов плодоносан рад и садржајан, на моменте и буран живот.
Споменик у Парку Милутин Миланковић на Врачару
Захваљујући томе и бројним другим активностима, посебно на плану информисања јавности поводом догађаја или неким поводима и пригодним датумима везаним за његов живот и стварање, бројне институције и локалне самоуправе су изнашле модалитете трајног спомињања и сећања давањем имена улицама, булеварима, објектима, израдом мурала, биста, попрсја, спомен-кутака и бројне друге начине.
На тај начин је веома интензиван, свестран и плодоносан волонтерски рад чланова Удружења дао изузетан резултат. Мало су познати подаци о бројности специфичних облика исказивања поштовања Милутин Миланковићу. И сами се позитивно изненадимо када детаљније сумирамо колико је и где све присутан културом сећања у нашем народу. Ево неколико егзактних података.
Када је Удружење започело са радом у Србији је постојало неколико институција и једна улица које су носиле Миланковићево име. Да парадокс буде већи та улица је била на месту садашње улице Ђорђа Станојевића на Новом Београду и није имала, према сведочењима неких становника, ни кућног броја. Сада, на нашу радост и понос српског народа три булевара (Нови Београд, Зрењанин и Бања Лука) носе његово име. Затим улице са његовим именом постоје у 14 градова, 20 општина и 70 других места, као и још 3 у Републици Српској. Уверени смо да постоје још неке које нису забележене у нашој архиви. Свеукупно у 108 места. Сам за себе импресиван податак. Ради илустрације споменућемо тридесетак места у којима постоје улице са Миланковићевим именом:
Булевари на Новом Београду и Бањалуци
Улице у Лајковцу, Параћину, Младеновцу и Бољевцу
Споменици, попрсја, бисте и други облици вајарског изражавања све више се израђују и постављају на јавним и површинама унутар затвореног простора, тако да бележимо десетак таквих обележја у Србији и Републици Српској, али и у Квивленду у САД. Свакако најимпресивније такво обележје је споменик на Врачарском платоу у Београду. Уз остале споменућемо спомен бисте на Рударско-геолошком факултету у Београду, испред зграде техничких факултета у Новом Саду, холу у згради Водовода и канализације у Београду, у ОШ “Милутин Миланковић” у Раброву, Парку великана у Милићима у Републици Српској и на другим местима.
Бисте у Даљу, Новом Саду, на Рударско-геолошком факултету у Београду, Београдском водоводу и канализацији и Кливленду (САД)
Пригодни модели исказивања поштовања су информативни панои у школама и другим школским установама које носе Миланковићево име – Школском центру у Милићима, Дому ученика у Београду, Рударско-геолошкој и хидрометеоролошкој школи у Београду, као и амфитеатри “Милутин Миланковић” у згради техничких факултета у Новом Саду и Грађевинском факултету у Београду. Томе треба придодати и изложбене поставке у Основној школи “Милутин Миланковић” у Раброву, Институту за националну и међународну безбедност у Београду, пригодни кутак у Педагошком музеју, Српској кући у Подгорици, а припремају се трајне поставке у још неколико других институција.
Фреска у Саборном храну у Требињу и пригодна коверта и марка издате 2024. године поводом сто година Миланковићеве теорије
Мурали, као својеврсна ликовна остварења све су популарнији у урбаним и другим срединама. Тако је и Миланковић нашао своје место на муралима попут мурала у Основној школи “Моша Пијаде” у селу Гудурица код Вршца, блоку 30 на Новом Београду, затим два мурала на почетку и на крају Булевара Милутина Миланковића на Новом Београду, фирми Инмолд из Пожеге. Интересантна je чињеница да је у Саборном храму Светог Преображења Господњег у центру Требиња насликана фреска Милутина Миланковића, а постоје јоше неке информације да се фреске са ликом српских научника налазе у неким другим православним црквама и манастирима. У бројним школским установама организују се пригодни програми, приредбе, квиз такмичења, такмичарске изложбе дечијих радова, писања песама и други маштовити облици чувања од заборава српског генија.
Мурали у компанији Инмолд у Пожеги и на Новом Београду у Булевару Милутина Миланковића бр. 172
Мурал у ОШ “Моша Пијаде” у селу Гудурица код Вршца
Нешто што посебно радује, а чији рудимент и идеја су били у Удружењу, је намера и већ започете акције на формирању научно-истраживачких центара за младе истраживаче. Бележимо такве активности. Након неколико успешних акција Удружења у Старом Сланкамену у општини Инђија доносећи одлуку да се у Старом Сланкамену, месту где се налази лесни профил као доказ Миланковићеве теорије, формира Истраживачки центар „Милутин Миланковић“, који ће окупљати како научнике, тако и ученике из инђијских школа, али и студенте из целе земље ради истраживања Миланковићеве теорије, лесних профила, палеозоика и свега осталог што ће побудити њихову научну знатижељу. Уз то и Влада Републике Србије донела је одлуку да се „у циљу организације образовних, истраживачких, стручних и научних делатности на пољу геологије и туризма, оснује научни и образовно-истраживачки центар Милутин Миланковић у Белој Цркви”. Пројекти за оба истраживачка центра су већ у току, а у најави је још сличних акција.
Ученички радови инспирисани Миланковићем
Спомен-плоча у улици Љубе Стојановића 9 у Београду, Центар за климатске промене на згради Републичког хидрометеоролошког завода у Београду, табла на улазу у Средњошколски центар “Милутин Миланковић” у Милићима у Републици Српској
Велики телескоп „Милутин Миланковић“ на Астрономској станици на Видојевици код Прокупља и део сталне изложбене поставке у Институту за националну и међународну безбедност у Београду
Уверени смо да ће се овај тренд наставити и и да ћемо дочекати дан да се напокон формира Музеј Милутина Миланковића чиме би се дводеценијска племенита мисија Удружења финализирала, што ће допринети да Миланковић буде трајно у култури сећања свог народа.